POŽAREVAC - Oko 10.000 zahteva za legalizaciju podneto je u Požarevcu, a na legalizaciji radi samo četvoro radnika Gradskog odeljenja za urbanizam i građevinske poslove. Oni dnevno mogu da završe legalizaciju za dva-tri objekta, pa bi sadašnjim tempom legalizaciju mogli da okončaju tek za 10 godina.
Gordana Ranđelović, načelnica Odeljenja za urbanizam i građevinske poslove kaže da je krajnji rok za prijavljivanje bespravno izgrađenih objekata za legalizaciju 11. mart ove godine.
- Po zakonu iz 2003. godine primljeno je oko 10.500 zahteva. Od tada svake godine obrađivali smo prispele zahteve za legalizaciju, tako da se taj broj smanjio na oko 9.500. Od usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji primljeno je oko 180 novih zahteva, a u ovoj godini stiglo je više od 200, tako da imamo ukupno 400 novih zahteva. Na poslovima legalizacije radi četvoro radnika i nadamo se da će biti primljen još jedan radnik sa visokom spremom, ali verovatno ćemo morati da tražimo da se u te poslove uključe i zaposleni u Odseku za urbanizam, koliko budu dozvolili njihovi svakodnevni poslovi. Sa ovim brojem radnika ne mogu da kažem kada će se tih 10.000 zahteva za legalizaciju rešiti, ali ako se ima u vidu da je nekadašnje Odeljenje za urbanizam, komunalne i imovinsko-pravne poslove godišnje primalo između dve i tri hiljade predmeta i njih je rešavalo 28 zaposlenih, onda možete da zamislite kako je uraditi 10.000 predmeta sa četiri zaposlena - kaže Ranđelovićeva.
U Odeljenju za urbanizam i građevinske poslove kažu da se tek očekuje najezda građana sa novim zahtevima jer su 2003. godine vlasnici najveći broj zahteva predali zadnjih dana isteka roka. Za brže rešavanje zahteva za legalizaciju, pored malog broja radnika i opreme, veliki problem su zastarele zemljišne knjige koje datiraju iz tridesetih godina 20. veka. Tako se događa da na području grada ima veliki broj suvlasnika na parcelama, a zakonodavac prilikom legalizacije traži da se dostavi saglasnost svih suvlasnika, od kojih neki žive u inostranstvu i godinama ne dolaze.
Cena legalizacije zavisi od zone u kojoj je bespravno izgrađeni objekat podignut.
- Na osnovu odluke Gradske skupštine o uređenju građevinskog zemljišta, grad je podeljen na šest zona i cenovnik za legalizaciju prilagođen je tim zonama. Za objekte za individualno stanovanje koji se nalaze u prvoj zoni, odnosno u centralnom gradskom jezgru, naknada za legalizaciju iznosi po kvadratu 1.440 dinara, dok se za rubne delove grada, u šestoj zoni, plaća 540 dinara. To je početna cena, ali se u okviru nje prave razne korekcije, pa se ona umanjuje ako je objekat do 100 kvadrata, tada je vlasnik oslobođen za 60 odsto naknade. Ako ima preko 100 kvadrata, u obzir se uzima broj članova domaćinstva, pa se kvadratura umanjuje za 16 kvadrata po upisanom članu domaćinstva. Naknada za pomoćne prostorije u okviru stambenog objekta obračunava se po još nižoj ceni - kaže Ranđelovićeva.
Načelnik Gradske uprave Dejan Ilić kaže da u Odeljenju za urbanizam i građevinske poslove postoje sistematizovana još dva radna mesta, ali da se mora tražiti saglasnost od Vlade Srbije da bi se ona popunila.
- Nadamo se da će nam biti odobren prijem tih radnika, ali za poslove legalizacije primićemo i dva radnika na određeno vreme i računamo da sa još četiri radnika možemo mnogo brže da te poslove obavimo - kaže Ilić.
